Danica Pavlović



Slobodna teritorija

Post pop art


Veče na rivi                klizavica
korak po korak           niz stepenice
njeno telo                                golicljivost
polako nestaje            sa pesmom
spušta se                                 ti - ki - li

Mraz na staklu                 špatula
koža na njegovom dlanu           bela kao sneg
zima je                              poljubac za laku noć
za sećanje                                  jutro posle

 

Ona oblači svoj pink make up
On, ljubavnu košulju na crveno-ružičaste tufne



U ramu slike: miris snega


Difuzija atoma srca
stvaran svet pretočen u film

na belom platnu asfalta
žila kucavica gleda u nebo

Ne može da prestane
da misli, da ne misli na nju

Žvaće gumene bombone
<ovaj kadar je izbrisan iz filma>

Otvara pasijans
<i ovaj>

Svlači odeću i pušta mlaz vode preko sebe
<ovaj kadar ćemo zadržati>

Kasnije u postelji kuca sms <iako je sadržaj tajna,
znamo da iza tačke ne kuca razmake>

Radi gimnastiku
<ovaj kadar je za izbacivanje>

Ujutru na naslonu stolice pronalazi njenu maramu
<kraj>



Mrtva priroda radne atmosfere


Kuće okrenute naopačke
ulivaju se iz oblaka
ipak pokreće se

satelitski snimak
reljefaste površine dlana
na leđima
note povisilice

izlaze kroz otvoren prozor
učinilo mi se – ogledalo
dolasci peska vode

po brodskom podu raste trava
veličanstveno peva
bez razloga
zaboravio je da diše
sanja leptire kako spavaju
namiguje pssssst
zaboravila je da sanja
diše pesmu      koja pada
slama se
sagorevam u njoj

sva nestajanja zvuka
gubitak kontrole nad rasprskavanjem

proždire           fascinira          pada na leđa               uporno



A. M.


Nikada, nekada, nikada

Zavirujem iza horizonta očekivanja

-    ovde je dosadno
-    ovde je opušteno
-    hoću da odem odavde
-    hoću da uđem u ovu sobu
-    moram pobeći
-    što dalje od

Ritam reči nastao, stvoren iz
Pepela danonoćnih iščitavanja
Traganja za ritmom bila
Uzdaha drhtaja
Smeha smeha smeha reči

Izbegavam improvizacije
Bez obzira ne bežim od
Ne mogu pobeći
Ritam me sustiže i
Pronalazi u snu.
Stežem ga i vodim još dalje.



Nestajanje


U pospana
Tamnoplava popodneva
Čak i najistinitija tajna postaje
Još jedna maska

Kreacija je amalgam setimental-
nosti i impulsa –
sve je iracionalno

Neobična ljubav struže mi usne
-        interfejs neobuzdanosti
-        elektronski poljubac
-        laku noć
-        snovi me peckaju
-        dugo, dugo

Putujem – prelećem – okean –
U nepoznato – budućnost se
uliva u zenice koje se bude

Zauvek čeznem za
Poljupcem fraktala
Naših svesti

Nestajanje se ne zove
Smrt

Danica Pavlović je rođena 1976. u Beogradu. Završila je Filološki fakultet u Beogradu. Učestvovala je u projektu Centra za stvaralaštvo mladih Dnevnik 2000 (2001). Objavila je zbirku pesama Vertikalni horizont (Matica srpska, 2002). Urednica je i autorka u zborniku Diskurzivna tela poezije (AŽIN, 2004). Zastupljena je u antologiji Tragom roda – smisao angažovanja (Deve, 2006). Pesme su joj objavljene u časopisima Treći trg, Beogradski književni časopis, Književni magazin, Polja i Pro Femina (Srbija), Kartki i Portret (Poljska), Kolaps i Diwan (Bosna i Hercegovina), Poezija (Hrvatska) i Apokalipsa/Gender (Slovenija).