Rejčel Blau Duplezi

 

Nacrt XXX: Jarak ¹

Zamisli knjigu, malu knjigu,
            čije su reči prekrivene
                        jedna po jedna
najsitnijim kamenčićima –
                        otiscima fosila, odlomcima škriljka,
šljakom i čvorovima od iskopavanja,
                        raspoređenim jeftinim smećem,
put od morzeovih linija
            korak po korak
                        niz stranicu.

Liči na poeziju, prolazi kroz udubljenja
            na površini, puževi
                        teksta koji je izgubljen;
uputstva koja nudi
            delikatna su,
                        možda neumesna.

Reči i njihove sintakse
            dolaze
                        ne ničemu
                        (za ljubitelje kamenčića)
već isijavajućem raspršenom
            Nečemu
                        tako velikom
da se jedino može
            označiti ovako:

+ Može se reći erozija knjige.

            Tempo putnika
usporenog duž autoputa Ivice-Marice,
            delići opiljaka i kukuruznog hleba dati
tim nevinim pticama što slede, dati svetlucavi kamenčići
            isuviše lepi za priču.

            Jednostavan izlazak ne postoji.
            Okolnosti nude više.
Ostavila je taj trag da bi bio izbrisan,
            kako bi bio prepušten
            rastinju mračne šume.

+ Izgovara brisanja tako lukavo,
            imitira male reči
                        (ravne kamenčiće),
sve ih donosi nekom
Ili tom „biti“.²
            Može izabrati da istražuje.

+ Bezrečne reči
            iza blokiranih reči
mogu biti saosećajnije od
            reči.
Pošljunčeni redovi su popunjeni drugošću;
Samo govorom kamena,
            dobijaju u empatiji.
Obnavljaju samilost.

+ Duboki kanal, presek puta, nabori stene
predlažu knjigu neraspletenog glasa
nepodobnu i pretrpanu
u isto vreme kao sopstvo.

Postoji modulacija osećanja
„podesim sebe ovu meditaciju“

nemogući

projekat
                          {spremno
jedva                 {čitanje³

da počne.

                        *

Zamisli  čitaoca, koji bi se opirao
            i ne bi se opirao –
Bljeskovima munje
            užarenim srebrom oivičenim kupolama nad planinom –

opirao svakoj reči
            čak i dugoj noći likova, akcija, koreografija
koje ponovo donose njen otimajući prkos, opirao
            a ipak artikulisao sjaj,
            neumoljivu slast
Kamena.

Narativni delovi sadrže instrukciju, obuhvataju
izjave o podvožnjacima i otvorima
uradi ovo, uradi to, slušaj, ne budi
neposlušan,
uloži se izvan samog sebe
jer ti si
zastupnik vatre
u vetrovitoj beznadežnoj pećini, iskra
nemoćna da zagreje mrak, ali još uvek u stanju
da vidi njegove plamteće krike

čak
i bez svetla, u stanju
da ukopča izmaglice gubitka.

Postoji prostor, šanac
            plitak duž kontura zemlje
                        ovaj čvorugasti brežuljak ili to brdašce
ali dovoljno dubok da pokrije
            šta god
                        za par godina,
dok ne izgmiže
            iz svoje čitljive ljušture,
            svojih karika od neoprostive kosti.

Ovde zamisliti čitaoca
označenog drugim prstenom znaka a / a \
zanka, sva ta dugo-jutarnja zorenja,⁴ od
izmaglice
propuštene⁵

jer meniskus⁶ tenzija ekshumacije
preplavljuje stranicu –
                                                            {čudesno
fuga i spajanja⁷, male količine    {lutanje⁸
za {lokus
     {logos

duž pokretne    {granice⁹
                          {premije

                        *

Decasu sepopela na tavan
uzelasu zapakovanesu
venire i počelada razbacuju
otkrića
                          prošlost je postala
džumbus nad džumbusom.
            Nije bilo reda, veličina, godina;
                        emocionalna reakcija je bila totalno izmešana.
                                    Šta se pojavilo,
šta je nestalo, gde je nešto igrom slučaja
            bilo u drugoj kutiji ... A knjiga
            fotografija se više ne
                        uklapa ovde, jednom je bila pogledana,
                                    odmah je zatim stavi, ili gurni, ili povuci u ili
van toga. Zato nasumični oporavak
            nerazrešenih parčića
nikad ne može biti asimiliran.
            Ovo je stanje vremena, naopako kretanje napred
bez obzira na poklone srama, maštu, i sećanje,
            bez obzira na organsku očuđenost
nepovratnosti.
            Ovo je stanje vremena
zaglavljeno posvuda (Merc kuće Tajri Gajtona u Detroitu)¹⁰
sa ruševinama
izgubljenih privremenosti
                        (Merc kuće Tajri Gajtona buldožirane)
            ništa i sve
            lutke sa licem od flastera,
            plastični vrhovi od posuda za margarin,
            limene kutije za čaj

izbijaju na površinu

duž slojeva večito rastavljenih

                        nabora, i krhotina.


                        *

Zamisli to
            bez retorike sažaljenja
                        ali ne bez sažaljenja
O ruisseaux¹¹, o biče¹² od zlata i
            lazura, jezik
                        lazurno plav
zadebljao od lirike i vina,
            uhvaćen u žbunastom drveću laute
uhvaćen za pesmu, za pesmu;
            šarm što ti liže uvo,
Bosov¹³ glas
            zamrežen žicama na jednu stranu u krug
                        i ranjen
lanenim platnom i klinovima. Da drži.
            Pritisnut nasuprot. Drvo
i stomačne žile svezane
            nagnute u trzalicu
kao figura na pramcu broda
            preplavljena ružom.

Bik se igra unutar sebe
            u srcu lavirinta.

Možeš ga posetiti mrtvog
osunčanog u svom besu i prljavom svetlu
poezije
i pokušati sve iznova
u pokretu, taj
oštri poziv preko jarka
da bi pokrenuo
nešto

                        da li je to proročanstvo?
                        da li je to uputstvo?
                        da li je to oplakivanje?

Koji god da je žanr

neka „prođe kroz sopstvenu neodgovorljivost.“

                                    *

                        Kreni kamena knjigo

                        Zakorači preko

                        Obgrli utvaru

ne kao što je zahtevano u osnivačkoj zapovesti
niti kako je odbijeno u poništavajućoj baladi¹⁴
već prosto u pravcu stvari
što se bacaju istim vetrovima.

                                                                                                                                                                                                                                                       jun-jul 1996

sa engleskog preveo Vladimir Stojnić