Odri Lord



 Pesme

 

Pitanje suštine


U Arleshajmu
solisticij je mirisao kao pomada za kosu
mesec
uhvaćen između toplog i večnosti
sanjarim o Alis Voker¹
njene suze na mom ramenu
ali ne mogu da vidim njeno lice
tamne žene ofarbane u glineno bledu
uleću i izleću iz smeha
glina u njihovim očima u njihovim ušima
neke grade skloništa
od prošlosti
niske kolibe od zavodljivih slika
drugih lepih žena
Da li je tvoja kosa i dalje politička?
reci mi
kada počinje da gori ...



Dobra ogledala nisu jeftina


Gubljenje je vremena mrzeti ogledalo
ili njegov odraz
umesto sprečiti ruku
koja pravi staklo sa izobličenjima
tek tolikim da prođu
neopažena
sve dok se jednog dana ne zagledaš
u svoje lice
pod nemilosrdnim belim svetlom
i mana u ogledalu te ne ošamari
postajući
ono za šta si mislila
da je oblik tvoje greške
i ako sam ja izvan tog sopstva
uništi me
ili ako možeš videti
da ogledalo laže
razbij staklo
birajući drugo slepilo
i isečene bespomoćne ruke.

Jer u isto vreme
dole niz ulicu
staklorezac se ceri
praveći nova ogledala što lažu
prodajući nam
nove klovnove
po sniženoj ceni.



Knjige bajki na kuhinjskom stolu


Iz materice bola majka me je izlegla
u njene loše nameštene amove očaja
u njene obmane
gde me je bes ponovo začeo
bušeći mi oči kao strele
zašiljene njenom noćnom morom
zbog one koja neću
postati.

Odlazeći,
ostavila je u stanu
gvozdene device da me štite
a za jelo
naborano mleko legende
gde sam lutala kroz usamljene sobe popodneva
ogrnuta noćnim morama
iz narandžastih i crvenih i žutih
ljubičastih i plavih i zelenih
knjiga bajki
gde su gospodarile Bele veštice
nad praznim kuhinjskim stolom
a da se nikad nisu zaplakale
ponudile zlato
niti bilo koju čaroliju
za iščezlu majku
crne devojčice.



Grede


Na popodnevnom suncu
koje je mirisalo na kontradikciju
brze ptice što najavljuju namere proleća
i jesen što se tek spremala
počela sam da ti pričam
ono što mi Eudora² nikad nije rekla
kako to brzo prolazi
drugo račvanje     iz oka uma
izbor
kako postaje kameni zid
preko mogućih
greda
ocrtan u oblicima zime
boje zalaska sunca na Sauthempton plaži
crveni snaperi³ plivaju u Salini Kruz
a mi smo spavali u ribarevoj mreži
zamah klatna
između zbrčkanih prstiju
trbušne plesačice sa limenim alkama
i mirisa sna dvogodišnjaka
neumoljivo smanjivanje
nema izbora tela
a tokom nekoliko kratkih leta
bila sam i ja divna.

Kad god dođe proleće ja poželim da gorim
da uzjašem poplavu kao zebra vođena
razdrmana suncem
da uplićem kosu odavno mrtve devojke
ili je to moja odrasla ćerka
i želja za onim što je prošlo
zapečaćena u glad    kao napušteni rudnik
noći kada se strah spušta kao zavisnost
i ja ležim    stroga od poricanja
jasnost mraza bez
bola od hladnoće
stroge preciznosti jeseni a ipak,
zelena kako bi ostala.

Tamne žene obučene u ravnu i funkcionalnu kožu
dodiruju svoje oklope na grudima   šapućući
sestrinske savete   jedna sanja o ribi
spušta svoje usne kao proleće preko mojih grudi
tamo gde sam uplašena i gola
kao raskopano brdo u Zapadnoj Virdžiniji⁴
a visi na zidu moje kancelarije
fotografija poslednjih Dahomejskih⁵ Amazonki
napravljena godine kad sam se rodila
tri stare crnkinje u odrpanoj odeći
drže se za ruke.

Bič otkrovenja od korenja⁶ pesme
i ljubavi mreža mogućih
okruživanja svih životnih činova
jedna žena koja žanje sve što sam ikad bila
osvetljava moje nebo kao zvezde
ili mrlja farbe prostiranje oluje
eksplozija i kapljanje onog što je otišlo
ostaci
samo se mir koji sa tim sklopimo
menja u godišnja doba
izdužuje prošle ravnodnevnice
sunce vetar opet stižu unaokolo
hvatajući nas u njene ruke kao ratnik ljubavnik
ili razduvavajući nas u oblike
koje smo godinama izbegavali
dok se okrećemo
zaboravljamo šta to nije moguće.



Žene Dana igraju sa mačevima u svojim rukama kako bi označile vreme kada su bile ratnice


Ja nisam pala sa neba
ja
niti sam se spustila kao najezda skakavaca
da bih ispijala boju i snagu iz zemlje
ne dolazim kao kiša
kao posveta ili simbol postanka zemlje
dolazim kao žena
tamna i otvorena
ponekad se spuštam kao noć
nežno
i strašno
samo kada moram da umrem
kako bih se ponovo podigla.

Ne dolazim kao tajni ratnik
sa isukanim mačem u ustima
skrivenim iza jezika
koji seče moje grlo u trake
odličja sa smeškom
dok krv teče
niz i izvan
kroz rupe na dva sveta brežuljka
na mojim grudima.

Dolazim kao žena
koja jesam
šireći kroz noć
smeh i obećanje
i tamnu vrelinu
zagrevajući šta god da dodirnem
što je živo
trošeći
samo
ono što je već mrtvo.

sa engleskog preveo Vladimir Stojnić