Florans Trokme


POEZIBAO, SAJT KOJI UVODI U POEZIJU

 

Valja konstatovati da je danas potreban krupan medijski događaj da bi poezija stekla jedno minorno mesto u medijima. Setimo se šta se desilo sa pesnikom Kitsom na samom početku 2010, kad je zahvaljujući filmu Džejn Kempion Bright star iskopan sa polica u biblioteci i stekao novu slavu. Poezija je inače potpuno marginalizovana, svedena na nekoliko članaka koji se pojave jednom-dvaput godišnje, i na datume kao što je petnaesti avgust. Možete zamisliti kakva je onda recepcija.

Poeziju danas nećemo pronaći ni u štampi, a na radiju se njeno mesto smanjuje kao šagrinska koža: ako se neki i sećaju vremena kad se dan na radiju France Culture obeležavao odlomcima iz pesama, danas će poeziju moći da poslušaju samo jednom nedeljno, u polučasovnom terminu emisije ça rime à quoi Sofi Nolo (Sophie Naulleau)¹. Što se tiče časopisa i magazina koji joj još uvek poklanjaju malo pažnje (Europe, La Quinzaine littéraire, Le Matricule des Anges, itd.), oni su veoma ograničeno dostupni, kako u knjižarama, tako i u kioscima i bibliotekama.

Upravo u takvoj situaciji, mogućnosti objavljivanja koje nudi Internet mogu i moraju da preuzmu dominaciju. To je nesumnjivo jedna od lekcija koje se mogu izvući iz sajta Poezibao.

Najpre, priča sa ličnim pečatom

Početkom prošle decenije, pridružila sam se sajtu Zazieweb, čiji je princip jednostavan: svakom je dopušteno da objavljuje komentare i čitalačke beleške o knjigama po svom izboru. Nema žanrovskih ograničena, dopušteno je sve od stripa preko policijskih romana do filozofije, od bestselera do učene studije o književnosti. Ovaj sajt, čiji je osnivač i animator Izabela Avin, jedinstven je još po nečemu: interesuje se za nezavisna izdanja i sastavlja godišnjak i bazu podataka malih i sasvim malih izdavačkih kuća.

A uz malu kuću vrlo često neizostavno ide i poezija, jer danas, osim nekoliko velikih izuzetaka (Flamarion i njegova lepa edicija koju uređuje Iv de Mano, Verdije, Šam Valon, P.O.L., Žoze Korti), pesnici su utočište za svoje knjige našli u malim nezavisnim izdavačkim kućama. Kako sam s vremenom postala jedna od urednica sajta, napravila sam nekoliko reportaža o tim izdavačima i istovremeno počela da čitam poeziju. I to u velikim količinama, što ranije nije bio slučaj, iako sam oduvek pasionirana čitateljka. Predložila sam tad Izabeli Avelin da na sajtu Zazieweb posebnu rubriku posveti poeziji, u kojoj bih svakodnevno objavljivala odlomke iz francuske ili strane poezije dvadesetog i devetnaestog veka. Ta rubrika se ubrzo pojavljuje pod imenom Almanach poétique (Poetski almanah), a biće aktivna tačno hiljadu dana u kontinuitetu!


Novi početak

Međutim, na sajtu Zazieweb, osetila sam se pomalo sputano. Poezija je bila zagušena velikim prilivom svakodnevnih priloga, a interfejs nije dopuštao nikakvu tipografsku slobodu, koja je u poeziji presudna. Kraj je 2004, naveliko se priča o blogovima, što mi se tad čini kao relativno jednostavan način za pokretanje lične veb-stranice.

Odlučila sam se za plaćenog provajdera, Typepad, da bih imala na raspolaganju kvalitetan servis i da sajt ne bi zatrpavale nekontrolisane reklame. Objavila sam prve dve pesme Žana Tardijea i Paula Celana. U prvo vreme, imala sam ideju da na novi sajt prenesem poetski almanah, pod novim imenom Anthologie permanente (Stalna antologija). Ona funkcioniše na identičnom principu: jedan poetski odlomak objavljuje se svakog dana u nedelji, zajedno sa biobibliografskom beleškom izabranog pesnika.

Sajt će dobiti ime Poezibao, što je neologizam sačinjen od reči Poésie i Dazibao, kineskih zidnih novina sa ogromnim karakterima. Zar tu nije reč upravo o kačenju poezije po zidovima Interneta?!


Crpeti iz svih izvora

Ali odmah mi je postalo jasno da sastavljanje antologije, pa bila ona i stalna, nije dovoljno; da je svet poezije vrlo raznolik, da su njegovi akteri brojni, da se knjige objavljuju često, da se odigravaju razna dešavanja. I da bi bilo dobro sve to ispratiti i o tome obavestiti zainteresovanu publiku.

Tada sam se ponovo posvetila pozivu kojim sam se bavila pre sajta Poezibao: vratila sam se novinarstvu. Razvila sam sajt kombinujući karakteristike različitih publikacija: od dnevnih novina sam pozajmila aktuelnost, svakodnevno objavljivanje novosti, poetskog rokovnika, u kome sam najavljivala razna dešavanja; nedeljni i mesečni magazini su me inspirisali da postavljam produbljenije članke, čitalačke beleške, razgovore sa pesnicima, reportaže. Sajt takođe može da se predstavi kao književni časopis, budući da objavljuje i neobjavljene tekstove, članke i prevode.

Sve to omogućava Internet, jer se članci mogu postaviti čim su napisani ili dostavljeni, a mogu se modifikovati i ispravljati u realnom vremenu. Neophodno je samo da se informacija organizuje na što pregledniji način. Zbog toga su u igri različite kategorije sajta. Među njima bih izdvojila „stalnu antologiju“, koja je uvek aktivna, i uvek se ažurira, „čitalačke beleške“, koje se objavljuju više puta nedeljno, „reportaže ili susreti“, ponekad ilustrovani fotografijama, sastavljeni prilikom večeri poezije, „razgovori“, koji su manje-više sačinjeni u saradnji sa pesnicima, bogati „dosijei“ posvećeni jednom pesniku (Arto, Maks Žakob, Pjer Reverdi). Poezibao je takođe baza podataka koja danas broji 650 bio-bibliografskih beleški o francuskim i svetskim pesnicima. Konačno, tu je još jedna antologija, koja nosi naziv „Beleške o poeziji“, čiji je cilj da postepeno oformi korpus teorijskih tekstova koje pišu pesnici, ali i filozofi, umetnici, esejisti, itd, i koji je sačinjen od razmišljanja o poeziji, pisanju, književnoj kritici. Još jedna bitna stavka je praćenje izdavača i časopisa, predstavljanje njihovih publikacija, planova, ali i neprilika. Razmatramo proširenje prostora posvećenog prezentaciji izdavačkih kuća i časopisa.


Objavljena poezija

Osnovan kao jednostavna lična veb-stranica, Poezibao se postepeno razvio u profesionalni sajt, potpuno posvećen aktuelnosti u poeziji. Bavi se prvenstveno aktuelnostima u izdavaštvu, svakodnevno prati publikacije i obaveštava javnost o knjigama koje neće nigde drugde biti prikazane, pa ni na rafovima knjižara. Poezibao danas prima petnaestak knjiga svake nedelje, i one se sistematski predstavljaju u nedeljnoj rubrici « Poezibao a reçu » („Poezibaovo sanduče“), sa kratkim beleškama koje rezimiraju sadržaj svakog dela.

Insistiram na značaju materijala koji je već objavljen. Poezibao radi kao novinarska agencija, ja obavljam posao novinara, i nemam veze sa izdavaštvom. Vrlo često se od mene traži da dam svoj sud o neobjavljenim tekstovima, ili da ih prosledim nekom izdavaču. Ali moj zadatak, koji je već obiman, ne sastoji se u tome, već u pomnom praćenju aktuelnosti u poeziji.


Nekoliko cifara

Na sajtu je od početka do danas objavljeno preko 5.000 članaka, a među njima je više od 650 bio-bibliografskih dosijea, oko 1.500 pesama ili poetskih odlomaka, i veliki broj čitalačkih beleški. Posećuje ga oko 600-700 posetilaca dnevno, a skoro ga je obišao i milioniti posetilac. Godinama se skupila ekipa saradnika, sa veoma aktivnim i kompetentnim prisustvom Tristana Ordea (Tristan Hordé). Pored toga, redakcija zajedno odlučuje o tome šta će biti objavljeno.²
Pesma koja se svakodnevno bira za stalnu antologiju istovremeno se šalje i-mejlom na listu od oko 450 pretplatnika, koji je primaju direktno u elektronsko sanduče. Poezibao takođe objavljuje Poezibao Hebdo, nedeljno informativno pismo sa osvrtom na najvažnije publikacije protekle nedelje, koje se takođe prosleđuje pretplatnicima.³
Iako nije moguće nekakvom studijom obuhvatiti našu publiku, čini mi se da se ona deli na dve velike grupe: svet poezije (pesnici, izdavači, vrlo informisani čitaoci) s jedne strane, a s druge strane, radoznala javnost, koja nije toliko informisana o poeziji, ali koja želi da je čita i otkriva. Poezibao se trudi da odgovori ovim različitim zahtevima, pomoću raznih rubrika na sajtu, trudeći se da ne potpadne pod neku određenu struju, niti da se dodvori nekom klanu. Osnovna ideja je: udovoljiti raznim zahtevima, ali i zaista otvoriti prostor; pobuditi želju za čitanjem poezije, dati najosnovnije putokaze, usmeriti zainteresovanog čitaoca, bilo da je stručnjak ili ne. I naravno, nikada ne zameniti knjigu, već upravo naprotiv, na knjigu uputiti.  

 

Florans Trokme (Florence Trocmé) je rođena 1949 u Parizu. Godine 2004. je osnovala internet reviju Poezibao (http://poezibao.com), potpuno posvećenu poetskoj izdavačkoj aktuelnosti. Godine 2009. okončala je trogodišnji mandat u komisiji za poeziju u Nacionalnom centru za knjigu (Centre national du Livre). Objavljivala je tekstove i članke u časopisima Siècle 21, Autre Sud, N 4728, Amastra-N-Gallar, Le Préau des Collines, Sarrazine i Faire-part.

 

prevod sa francuskog i beleška: Bojan Savić Ostojić