Mišel Grango

MIŠEL GRANGO
(Michelle Grangaud)

Mišel Grango je rođena 1941. u Alžiru. Godine 1995. postaje član Oulipo-a. Posvetila je nekoliko knjiga anagramima, palindromima i drugim ulipističkim tehnikama. Članica je redakcije časopisa Poésie.

Objavila je sledeće knjige: Calendrier des fêtes nationales (2003) Calendrier des poètes (2001) Souvenirs de ma vie collective (2000), Etat civil (1998), Poèmes fondus (1997), Jours le jour (1994), Geste (1991), Stations (1990), Mémento, fragment (1987), sve za izdavača P. O. L.

Lični podaci

(...)

Izgovor slova nije svevažeći, već relativan i promenljiv.
Zovem se Monique, aime, eau, aine, hie, cul, eu, oeufs.
U francuskom se iza q uvek nalazi jedno u koje se ne izgovara.
Energija prikazuje razdražljivost.
Zovem se Carole, c’est ah, air, oh, elle, eux.
C se izgovara različito, zavisno od slova koje za njim sledi.
Razdražljivost ujedinjuje u bratstvu.
Zovem se Robert, aire au bey, eux, air thé.
U francuskom je odnos između slova i njihovog izgovora vrlo poremećen.
Zastakljena gravura prikazuje voz (od koga vidimo samo parnu lokomotivu i prvi vagon) na stanici pred jednom jako belom zgradicom, zaštićenom majušnom palmom. Legenda precizira: pogled na stanicu Sfaks.
U kineskom, odnos između ideograma i izgovora ne postoji.
Bratstvo je ukaljano prevarom.
Piazza di Spagna, na zavesi izloga, prodavnica najavljuje UMETNINE.
Kina, ogromno carstvo u čijem okrilju je ujedinjeno više jezika, nije se mogla zanimati za stvaranje pisma.
U TGV-u, sedeći kraj prozora, naslanja slepoočnicu na staklo, i zamišlja voz spolja, vidi dugačku narandžasto-sivu crtu koja vodoravno preseca predeo.
Svaki jezik ima svoje pismo.
Prevara izaziva zapaljenje.
Svako pismo je saobrazno nekom lokalnom fenomenu.
Kina prevazilazi ograničeni okvir lokalnih fenomena.
Ispostavlja se da je zapaljenje nemilosrdno.
Svojim oblicima, zvučnošću, međusobnim vezivnim mogućnostima, slova se pokoravaju različitim, besmislenim, ali neprikosnovenim pravilima.
Milosrđe dovodi do smeha.
Ja se zovem, ko je zapravo taj koga zovem, da, to je to, ja se zovem.
Besmisao je apsolutan. Možda je jedino besmisao apsolutan.
Smeh ima komični karakter.
Slova su proizvoljan i neuređen apsolut.
Odeljak sa niskom temperaturom služi samo za pravljenje ledenih kockica.
U francuskom samo 26 slova čini čitav jezik. Skoro sva slova se mogu izgovarati na različite načine.
Komika izdaje naređenja.
U tome je čar francuskog jezika.
U Amsterdamu, šiljati vrhovi zbijenih zgrada prekriveni su snegom.

26 je broj.
Na redu počiva glava.
Broj je stvoren da bi se brojali objekti koji su različiti, ali iste vrste.
Mogu se brojati slova, prsti na ruci i stopalima, nogari stola, noge životinja, telefonski pretplatnici koji žive u 11. pariskom arondismanu, čije ime počinje na Z i koji nisu na crvenoj listi.
Ne mogu se brojati kapi vode, koje su iste vrste, ali se međusobno ne razlikuju dovoljno.
Ne mogu se brojati svi objekti koji čine jedan grad, jer nisu iste vrste, recimo, neki objekti, poput svetiljki i balkona od kovanog gvožđa, su nepokretni, dok su s druge strane, drugi objekti poput stanovnika, bubašvaba i golubova (da ni ne govorimo o galebovima, automobilima, poštanskim paketima, telefonskim komunikacijama itd, itd.) pokretni, dakle, sposobni da istovremeno pripadaju gradu, i da mu ne pripadaju.
Grad Istanbul je podeljen na tri velike četvrti koje razdvajaju vode Bosfora i Zlatnog roga.
Glava je metla opremljena dugačkom ručkom.
Mogu se brojati brojevi, ali se ne mogu izbrojati, jer su beskrajni.
Brojevi počinju sa jedan, a onda se nastavljaju do u beskraj, što znači da nikad ne prestaju da se nastavljaju.
Ručka daje punomoć.
Broj roj ojjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
brojevi hodaju sledeći jedan drugog.
Ribe u ribnjaku pokreće jedan lagan, neprekidan, tih i nepredviđen pokret.
Svaki broj je različit od onog za kojim sledi, i od onog kome prethodi.
Ime broja je apsolutno nepromenljivo i jednoznačno: nepromenljivo je isto kao vlastito ime ili ime slova.
Broj ne označava ovaj ili onaj objekat, već apstraktni pojam veličine.
Punomoć izaziva neverovatno divljenje.
U najvećem broju slučajeva, smisao neke apstraktne reči kao što je „veličina“ je neodređen. Ali brojevi su istovremeno apstraktni i strogo precizni.
Svaki broj je uvek istovetan sebi samom.
Divljenje dovodi do meteža.
Brojevi poseduju odlike po kojima su bliski rečima, i druge odlike po kojima su bliski slovima.
U kancelariji za REGISTROVANJE, imena su ispisana redom, kao brojevi.
Ona kaže da je u registrima ličnih podataka sve zapisano, rođenje, brak, i smrt.
Ali o taj otac ga je priznao prerano pre rođenja, majka ni majka nije htela da htela dete ali o taj otac se uz se usprotivio majci da bi ga ona pri sebi pri sebi priznala, onda su ga priznali priznali priznali za jedno, zajedno, ali samo otac, otac more otac, otac mora da ga prizna, samo otac mora da ga prizna, šta onda raditi?
U Kini, sve reke teku ka istoku.

prevod sa francuskog i beleška: Bojan Savić Ostojić

Audio-snimak

Michelle Grangaud, Souvenirs de ma vie collective