KRISTOF TARKOS
(Christophe Tarkos)

 

Rođen je u Marseju 1964. Jedan je od najplodnijih i najaktivnijih pesnika novije generacije. Organizovao je vrlo zapažene performanse i čitanja. Nadahnut prvenstveno bitnicima, američkom poezijom, kao i francuskom zvučnom poezijom (poésie sonore), zanemarujući „oficijelne“ tokove francuske savremene poezije (otvoreno im se podsmevao), rado je isticao da je on zapravo „improvizator, proizvođač pesama“, a ne pesnik. Zajedno sa Katalin Molnar pokrenuo je časopis Poèzie Prolétèr, a sa Šarlom Penekenom i Vensanom Tolomeom objavio je jednu svesku časopisa FACIAL koji je dosta uticao na razvoj slema u Francuskoj. Umro je 2004.

Ja sam francuski pesnik. Ja radim u Francuskoj. Pišem na francuskom. Ja ću biti pesnik Francuske. Ja pišem na francuskom jeziku. Francuski jezik je francuski narod. Francuski narod ne može postojati bez jezika Francuske. Jezik Francuske postoji samo kroz svoje pesnike, jezik je jezik kada je živ jezik, pesnik oživljava jezik, vaskrsava ga, jezik je živ, jezik je lep. (iz knjige Pan)

Objavljene poetske knjige: Oui (1996), Le Bâton (1998), Caisses (1998), La Valeur Sublime (1998), Le Signe = (1999), L'Argent (1999), Cage (1999), Pan (2000), Anachronisme (2001), Processe (2003), Écrits poétiques (posthumno sabrane zbirke, POL, 2008).

 

Anahronizmi


Imena su opsesivna, progone me. Ona se koriste, ne pripadaju nikakvim opštostima, ne služe nikakvoj svrsi, ne žele da se potčine jednostavnom, opštem, zajedničkom pravilu, ne žele da se rastavljaju ni da se izdužuju ublažavaju menjaju obrću niti da se upotrebe u nekim drugim različitim prilikama. Moram da poređam sva ta imena koja me progone. Ne znam čemu ona služe, služim se njima, ona iskaču instinktivno bez ikakve najave, pritiču iz dubine u kojoj nemaju mira, u kojoj se i dalje glože, obrću pokušavajući da postanu obični izrazi, koji se mogu upotrebiti, rečenice, delovi rečenice, ona ne žele da ostanu sama u sebi, lišena bilo kakve spone, trebalo bi da ih ja spojim, da više ne dolaze same da se uglavljuju u rečenicu usred rečenica koje ja izgovaram, mešaju se sa normalnim rečima, koje su na mestu, u unutrašnjost normalnih reči, kao da potiču iz zajedničke dubine, ne mogu jednu rečenicu da sastavim a da ta nedeklinirajuća imena ne ulete u neprekinuti talas reči kao da to niko ne može primetiti, kao da ona imaju pravo da mi naviru na usta kao sve druge reči koje imaju pravo na to jer su to zajedničke reči, koje pripadaju svima, reči koje se otkrivaju, koje ne postoje, koje se menjaju, koje dekliniraju. Ne želim da ih zavodim tamo gde su zavedene sve reči koje ne postoje, ne želim da one steknu neku drukčiju moć, da odobrovoljavaju, da ulivaju sigurnost, kao govorim samo zato da bih istakao imena.



Moj poetski jezik


Moj jezik je poetski svakom svojom porom, svim svojim udovima, čitavom dužinom svog uzvišenog senzibiliteta koji otkrivaju njegove čarobne reči, sve njegove reči, najmanja od svih tih prelepih, tako čistih, muzikalnih, radosnih reči, reči mog jezika su delikatno poetske. „Brsti“, jedna od tih čarobnih reči, moj jezik krije brojne čarobne reči, i svaka poseduje prirodnu ljupkost zvučne radosti, te brsti može biti izdanak, pupoljak, zelena trava, sva zelena trava iz koje brsti nastaje i vuče se, iz koje se brst penje, izvlači koren, uspinje se zemljom, preporođuje se, pronalazi svoju božansku formu, širi se, odjekuje, Breust Yan! grizi! grizi drvo, grizi koru, grizi stablo, grizi štap, grizi udarce štapom, grizi korene, grizi drvene žvale među zubima.
Stisni, na korenu, koru!



Reči ne postoje


Nema reči. Reči ne znače ništa. Reči nemaju smisao. Reči nema zato što postoji smisao, smisao je ispraznio reči svakog značenja, potpuno ih je ispraznio, ništa ne ostaje rečima to su prazne reči ispražnjene koje su bile ispražnjene, smisao je uzeo sav smisao za sebe, smisao se bori sasvim sam, njemu ne trebaju reči, smisao hoće sve, hoće sve da uzme, isprobava se, ne vezuje se nizašta, reči se ne vezuju nizašta, on neće da vezuje, hoće da nastavi da tvori smisao, po svaku cenu, lomi reči dok se bori, dok se bori sam, reči se ne mogu shvatiti kao elementi smisla, kao elementi sumanutih tirada, nema reči, postoji smisao koji raste, koji se vezuje za rast.



Novac


Novac je najviša vrednost.

Postoji jedna univerzalna vrednost, novac. Na novac su upućene i dobre i zle misli. I dobri i loši postupci. Novac je voljen, voljeni novac daje snagu za kretanje i razmišljanje. Najviša vrednost ne može da prevari, daje se svima, u svako doba, uvek je pristupačna i uvek pouzdana. Novac je jedina vrednost koja se može potpuno i trenutno koristiti.

Novac daje snagu svemu što postoji, pokretu, reči. Širi težinu svakog drhtaja. Ko sve svoje misli upravlja k najvišoj vrednosti, dobija sigurnog vodiča za ponašanje. Ponašanje i precizno razmišljanje su povezane s univerzalnom vrednošću novca. Novac dovodi do smirivanja duha.

 

OP OP
Tekst je izražajan

 

Tekst je izražajan. Izražajnost teksta je dobra. Izražajan tekst je dobar tekst. Tekst je izražajno. Tekst je izražajan, i intenzivan. Tekst, izvlači, je, intenzivno. Tekst poseduje veliku izražajnost, je tekst. Izražajnost teksta je dobra, tekst je dobar, izražajnost teksta je dobra, tekst je dobar. Tekst je izražajan. Izražajnost teksta je intenzivna i istinita, tekst je intenzivan. Tekst je kratak, jednostavan, intenzivan. Tekst izražava. Tekst je tekst koji izražava istinito izvanredno intenzivno. Izražava, izražajno intenzivno i istinito, izražava, snažno i kratko, jednostavno. Tekst je izražajan. Tekst je nov i zanimljiv. Tekst nije nezanimljiv, neizražajan, nerazumljiv, tekst je izražajan, jednostavan, i kratak, razumljiv, nov, i precizan, jak, tačan, frapantan. Izražajnost teksta je dovoljna, je tačna i dobra. Tekst nije loš, izrazito izražajan, on se izvlači, izražava. Reči u tekstu su jednostavne i izražajne. Tekst je intenzivno, je iznenađujuć. On je izražajan, je dobar. Tekst nije nezanimljiv. On izražava, je izražajan, on čudi, je istinit, razumljiv. Tekst, intenzivan, impresivan, je jak, precizan, dugačak, je nov, čudan, tačan, frapantan. Tekst izraza se izražava, širok, tekst je dugačak, je dobar, je izrazito, je izražajan, je izražajno, je istinit, dugačak, širok, jednostavan, lep, i dobar, i jak i kratak. Nije nerazumljiv, nije bezizražajan. Izraženi tekst je precizan, je intenzivan. Tekst ima dobru izražajnost, ima dovoljnu izražajnost, izražajan je impresivan. On je izrezan. On je izražen, izrazito se drži preciznosti, širok i lep, drži se. Izraženi tekst se izlama izvanredno, lep je i dugačak i dobar. Tekst je izražajan, tekst čudi. On izražava, drži se. Tekst je u izrazima, u jednostavnosti, i u istini. Izražajan tekst je istinit, i jednostavan, i jak. Jednostavan, intenzivan, jak tekst, se izrezuje. Istinit, nov, jak tekst je tačan. Tačan, jednostavan, istinit tekst se izvlači. Istinit, jak, jednostavan tekst frapira. Jednostavan, tačan, intenzivan tekst izražava. Jak, kratak, precizan tekst intenzivira. Tekst je izražajan, drži se. Izražajnost teksta je široka, on izražava, on impresionira, intenzivira, iznenađuje, izrezuje. On je u izrazima, on je izražajan, on je izrazito, on je širok i lep. Tekst u izrazima je izražajan i istinit, iznenađujuć, interesantan, razumljiv, jednostavan, širok, dobar, lep, drži se. Izražajan tekst, tekst izražava, tekst je izvanredan, tekst je istinit.

vidi se
iz
aviona

 

DROGA

Droga je dobra. Drogaš poznaje vezu. Drogaš zna da je dobra droga. Voli je. Droga je dobra. Droga pruža. Drogaš zna, ide ka dobroj drogi. Dobra droga pruža sreću. Drogaš je spoznao vezu. Droga je dobra za Drogaša. Drogaš zna kako da dopre do dobroga. Život ide prema dobrome. Voli ga. Poznaje vezu između Drogaša i dobro u dobroj drogi. Drogaš pruža dobru drogu. Drogaš ide prema dobroj drogi. Droga ume da pruži. Drogaš ima vezu sa drogom. Droga pruža. Droga poznaje. Droga je dobra da se pruži Drogašu. Droga je dobra, droga je stvarno dobra, je sreća.

DROGA

Drogaš ide ka sreći. Sreća ide ka dobroj drogi. Drogaš poznaje vezu između sreće. Droga voli sreću. Droga pruža Drogašu. Drogaš poznaje vezu između ljubavi i sreće. Dobru vezu. Vezu koja voli vezu. On voli. Drogaš zna gde je dobra droga. Drogaš zna kako da nađe dobro. Poznaje dobro. Dobro je znati gde je dobro. Drogaš zna da pronađe dobru. Dobra je droga. Droga je dobra da se pruža. Dobro je pružati drogu. Sreća je drogirati je tako dobru. Drogaš zna sreću pružanja. Veza zavidi životu koji želi sreću. Droga je dobra. Drogaš zna vezu između dobrog i droge. Dobro je drogirano. Drogaš je dobar.

 

prevod sa francuskog i beleška: Bojan Savić Ostojić

 

 

Audio-snimak

 

Christophe Tarkos, Ombre

© cipM – centre international de poésie Marseille