SEBASTIJAN RAJHMAN
(Sébastian Reichmann)

 

Rođen je 1947. u Galiciji u Rumuniji, a već trideset godina živi i radi u Francuskoj kao psiholog. Preveo je autobiografski roman Đelu Nauma, Zenobia (sa Ljubom Jurgenson, 1995), kao i izbor iz poezije velikog rumunskog pesnika (Discours pour les pierres, 2002). Takođe je preveo veliki broj savremenih američkih pesnika (Džejms Bruk, Džerom Rotenberg i Filip Lamanti).

Najvažnije poetske zbirke: Géraldine (1969), Pour un complot mystique (1982), Audience captive (1988), Balayeur devant sa porte (2000), Le Pont Charles de l’Apocalypse (2003), Mocheta lui Klimt (2008), L'Unité a déménagé dans le monde d'en face (2010). IK L’Harmattan je objavio zbirku eseja Cage centrifuge (2003), i njegov prevod knjige Témoins oraculaires  Dana Stancijua. Na engleski su mu poeziju prevodili Džejms Bruk i Nina Živančević.

Inostranstvo: gubici i dobici (svita)



Anđeli ženskog oblika


One su naučile od najmlađih dana
kako da sakriju krila
kako da ih skrešu

to su vegetarijanke kojima škodi makrobiotika

takvi kakvi smo sada, sedeći
oko nas samih
i dok sumnjamo u stvarni pol anđela
najnovija pitanja bez odgovora
sama se pozivaju za sto

a kako zaboravljam ovo što upravo sada beležim
pokušavam da pronađem sklonište
kao mašina za letenje
napravljena specijalno za one nespretne
nerazdvojne od tela anđela u obliku žene

Pariz, avgust 2008



Prekomerna doza


jedna jedina prekomerna doza nestrpljivosti biće dovoljna
da se zamrsi sintaksa čuda

odjednom nećemo više videti ničiju ruku


iznova usamljeni gubitkom
inostranstva
plutamo sa ostalima
između zdravlja i bolesti
između groteske i pepela

Bukurešt-Pariz, 31/10/2008



Albedo

Za Kristinu, na dan svetog Valentina

Uspavaćemo se u hlebu
pekare u ulici Gergovi
uspavaćemo se proturajući se
kroz ogradu Luksemburškog parka
među zumbulima u cvatu
opkoljavajući Fauna koji igra
pašćemo u san sa dušom odevenom
u odeću buntovne školarke
sa telom odevenim u crveno i crno
u ljubičasto i narandžasto
u belo i somotsko
pašćemo u san među trice
zimske svetlosti
i po raskošnim sećanjima koje nam je ostavilo leto
uspavaćemo se na grebenu
između grozničave semiotike
i najputenije algebre

Kada se probudimo
kao i obično
neće to biti ni jutro ni veče
već samo ona svetlost u nama
bez početka i kraja

15/2/2009

 

prevod sa francuskog i beleška: Nina Živančević