FILIP TANSELEN
(Philippe Tancelin)

 

Filip Tanselen (1948) živi između Ardeša i Pariza gde predaje estetiku na univerzitetu Paris 8. Od šezdesetih do danas njegovo pismo odjekuje susretima sa pripadnicima otpora, borcima protiv rasizma, borcima svih vrsta za ljudska prava. Tvorac je mnogobrojnih ateljea pisanja, a danas je glavni urednik za poeziju pri kući Harmatan, Tanselen i dalje insistira na usmenoj ulozi poezije. Zajedno sa Ženevjevom Klansi (sestrom) osnovao je 1991. CICEP (Centre international et Interuniversitaire de Créations d’espaces poétiques) u Parizu koji uključuje nekih pedesetak univerzitetskih istraživača i umetnika koji se bave poetskom rečju.

Iz obimnog dela koje osim poezije, uključuje prozu, eseje i filozofska dela, izdvajamo: L'Esthétique de l'ombre, sa Ž. Klansi (pesme, 1997), Ecrire ELLE (estetička refleksija o poeziji), 1998, Poéthique du silence, 2000 (filozofija i poezija), Cet en-delà des choses (poezija), 2002, Ces horizons qui nous précèdent (razgovori-pesme), 2004, les fonds d’éveil, 2006, sur le front du jour, 2007, Poétique de l’étonnement, 2008, Poétique de l’inséparable, 2009.  

Dobri duhovi ljubavi


Onaj koji je čuo
Onaj koji je zvao
Koji
je pak prosto otvorio uho duši nepoznatog
ko je došao iz nevidljivog
neizbežnog između jednog i drugog
sada se vraća preplašen
da bi posejao ukus neke daljine
raširio sreću do krajnjih granica

Onaj koji je uzeo reč pružio ju je tišini
slušao je odjek ovde sa bićem
u dvoje
artikulisao smisao opklade življenja
tu opasnost svireposti
A posle se osetio potpuno slobodnim da voli

Niko mu nije naredio da tako bude
Niko nije mogao da mu se usprotivi
niti ga spreči

Nijedna
Nijedan nije sebi odjednom usamljeno nametnuo izum neophodnosti
Da bi podržao traganje za utopijom ovog sveta

Niko nije tražio vezu da se konačno odvoji od neodlučnog
od trenutnog
od nezainteresovanog
od nesvesnog
od konfuznog pokrivača
koji skriva osobu od one druge
pticu na grani
posustalog konja
more čije dno odmerava u divljenju horizont
večnost od pisara
lepotu od njenog kušanja


Da bi nekog sreo
Treba raskinuti
znati prkositi uobičajenom
uvući se u procep između bića i njegovog dvojnika
upisati nevidljivu molitvu na uštrb nečitkog obećanja

Doći
šaputati u uvo

Pisati na gozbenom stolu
da kiša pada uz munje
a da ne povredi cveće

Da plače nad gradom, nad masakrima i nad bedom
kao i nad pustinjom i nad proslavama
uz nezaboravan sjaj
koji u sebi oseća svako biće

Izgovoriti ono što neće biti izrečeno, uvek u iščekivanju
puta koji ne naliči baš ni jednom viđenom
da bi pratili jedno drugo
u tragu bogova

Vreme je da se udaljimo od opalog
vodostaja stvari
da ugrabimo delić samoće
koji iznova beleži dan
u celosti bića poklonjenog sebi
nasuprot ostalima

San ljubavnika da borave zajedno spašava ih
Od zbunjenosti ne-izrečenog
Od rečenog izdaleka
Od saučesničkog ćutanja
Od pomirljivih zakletvi
Od obostranog zaborava

Svako je onaj drugi u svome jedinstvu
U onome „i“ koje se nudi budućnosti

Ova veza odseca epohu čoveka
Koji je protiv sviju od vremena ljubavi ili mržnje

Ni na koji način ne behu stvoreni jedno za drugo
Ništa ih nije obavezivalo
Sve ih je određivalo

Iskrslo je nepopravljivo cepanje
Sa pravcem kretanja

Ne kreću se više svojim pravcem, ne traže odrednice
nemaju više tvorca
ni dobrog duha koji ih je stvorio
koji im je diktirao korak, pokret i znak usmeren ka drugom

Oni su rascep koji ih vezuje za
Njihovu strast
Jedno za drugo

Bez ikakve sumnje
neće biti rata
ni mučenja
niti alibija
ni kažnjavanja
ni straha
ni pretnje
ni sudbine
ni moći
u zori onoga što se ispisuje
u hitrini odlučivanja za budućnost
pri rađanju divova ljubavi
novih predaka rascvetanih u jednom danu

u njima dvoma se
nezamenljivo budi tvorevina
rascepa

ko je tu odlučio i šta
ko se uhvatio u bežanju od ove veze
ovog izbora
ovog neprekidnog odabira

zemlja je ponela otisak
odabranog trenutka

odvojili smo se od pojedinačnog
da bismo ušli u mnogobrojna postojanja

 

prevod sa francuskog i beleška: Nina Živančević