Biserka Rajčić

 

UVOD U KRAKOVSKU AVANGARDU

 

Grupa poljskih avangardista osnovao je 1922. godine u Krakovu Tadeuš Pajper, oko časopisa Skretnica koji je izlazio u periodu od 1922-1923. do 1926-1927. godine. Pored Pajpera činili su je Juljan Pšiboš, Jan Bženkovski i Jalu Kurek. Postojala je i Biblioteka Skretnice u kojoj je u periodu od 1924-1926. objavljeno deset pesničkih zbirki njenih članova. Likovnom stranom časopisa bavio se Kazimjež Podsadecki, slikar, fotomontažista i tvorac eksperimentalnih filmova koji je bio povezan i sa futuristima i konstruktivistima. Ova relativno mala grupa u poređenju s drugim avangardnim grupama, kao što su futuristi, ekspresionisti, formisti, Žagari, Lublinska avangarda i Jidiš avangarda, svojim programima i manifestima, kao i strogim pridržavanjem njihovih načela našla se brzo u središtu pažnje kritičara i teoretičara književnosti. Za razliku od većine književnih avangardi koje su proklamovale načelo iracionalnosti, zalagala se za racionalistički pristup književnosti. Zbog toga je uspostavila tesne veze sa konstruktivističkom grupom a.r. (revolucionarna umetnost) okupljenom oko časopisa Blok i Praesens. Konstruktivisti su čak osnovali Biblioteku a.r., u kojoj su objavljivane pesničke zbirke članova Krakovske avangarde, a koje su u duhu minimalizma ilustrovali slikari Stšeminjski, Staževski i vajarka Katažina Kobro. Kao istinski avangardna grupa, bez obzira na načelna neslaganja u vezi sa savremenom književnošću i umetnošću, Krakovska avangarda je u svom časopisu objavljivala i poeziju pripadnika drugih pravaca i grupa, prevode evropskih avangardnih pesnika, programske i teorijske tekstove o avangardi, kao i likovne priloge poljskih i evropskih avangardnih umetnika.

Pored časopisa Skretnica mlađi članovi grupe, na čelu sa Jalu Kurekom, u periodu od 1931-1933. objavljivali su časopis Linija, nastavljajući program grupe, premda ona u pravom smislu reči više nije postojala. Njen osnivač Tadeuš Pajer, prestavši da piše poeziju, prestao je i da  nastupa u okviru grupe, dok je Jan Bženkovski 1928. otišao u Francusku, gde je ostao do kraja života, tj. do 1983. Od 1929-1930. objavljivao je u Parizu časopis L’Art Contemporain-Sztuka Współczesna (Savremena umetnost), čiji cilj je bio povezivanje poljske avangardne poezije i likovne umetnosti s francuskom. Iz fnansijskih razloga časopis je posle drugog broja prestao da izlazi. U pomenutim brojevima  je objavio poeziju poljskih pesnika, Pajpera, Pšiboša, Kureka, Bženkovskog, Važika,  Čiževskog, Čehoviča, kao i prevode poezije francuskih dadaista i nadrealista. Bženkovski je bio povezan sa umetnicima te orijentacije. Oni su ilustrovali njegove knjige i poklanjali mu slike. Danas se njegov veoma vredan legat nalazi u Narodnom muzeju u Krakovu.

Što se poezije tiče, mada su članovi Krakovske avangarde pisali i prozu, drame, i bavili se pozorišnom, filmskom i likovnom kritikom, program Krakovske avangarde je sve do Drugog svetskog rata bio najdosledniji i najoriginalniji među međuratnim poljskim avangardama. Grupa je bila izrazito protiv tradicije. Njeni glavni slogani glasili su: Zagrljaj sa sadašnjicom i Masa – mašina – grad. Bila je u suprotnosti i s futurističkim sloganima kao što su: Reči na slobodi i  Destrukcija sintakse.  U njihovoj poeziji dominirala je metafora, zahvaljujući kojoj je nastajala pesma ili rascvetavajuća poema. Na to načelo se u mnogo čemu ugledala Druga avangarda, između ostalih vilnjanska grupa Žagari, čiji je član bio nobelovac Česlav Miloš. Veoma je značajan uticaj koji je Krakovska avangarda izvršila na pesnike rođene 20-ih i 30-ih godina, koji su stvarali posle Drugog svetskog rata, između ostalih i na Ruževiča, Herberta, Bjaloševskog, Šimborsku i dr.


Biserka Rajčić (1940, Jelašnica kod Niša), završila je studije slavistikeu Beogradu. Od 1962. bavi se prevođenjem slovenskih književnosti, teorije književnosti, teatrologije, filmologije, estetike, filozofije, istoriografije, istorije umetnosti, politikologije, teologije i dr. Objavila je oko 70 knjiga prevoda (poezija, proza, drame, filozofija, esejistika, politikologija i sl) i knjige: Pisma iz Praga (1999), Poljska civilizacija (2003), Moj Krakov – iz kulturne arheologije grada (2006) i Šopen, Žorž Sand i njena deca (radio drama, CD), kao i niz tekstova u časopisima nekadašnje Jugoslavije i Srbije. Dobitnik je brojnih domaćih i stranih nagrada za prevodilaštvo, između ostalih i najprestižnije poljske nagrade Transatlantik za 2009. godinu. Živi u Beogradu.