***
Kosa mi smrdi.
Slepila se sa vremenom.
Upucaj mi oko,
Molim te,
Pre nego što zatvoriš vrata.
Ne, upucaj oba,
Želim da čujem prasak odlaska.
Kosa je slepljena.
Odseći ću je.
Ništa drugo ne preostaje sem makaza.
***
Odsekla sam granu masline,
Čvrsto je držeći.
Odsekla sam nadu Afrike,
Znajući šta joj je.
Odsekla bih i sebi kožu,
Što visi sa mene u fronclama,
Ja sam ta što nosi mladeže po dlanovima.
Sudbinski tužno,
Gordo uspravno -
Gradim nove reči držeći se za jezero.
Uvećavam usne,
Prihvatam sve.
Znam da ću dogoreti
Ako se put uskoro ne nastavi.
Idealni snovi…
Živim da bih ponekad mirno spavala.
Misli me proždiru kao vrisak bebu,
Izgubljenu u novom prostoru.
Ja umirem i rađam se,
Svaki dan,
Vrištim i gušim se kao novorođenče.
***
Stoji i prati me pogledom.
Mirno, tiho, napadno.
Nokti su joj kao cveklice.
Korača pored kornjače.
Brzo, najbrže.
Miluje je po oklopu,
Broji godove.
Ona je neko ko shvata.
Zna da peva.
I uvek veruje.
Zauvek.
Čula sam da su kornjača i ona umrle istog dana.
***
Zakopavam sebe suvim, oštrim peskom.
Krvavog lica trčim kroz vaše misli.
Moja intuicija seže duboko u vaše polne organe.
Ja topim svoju krv,
Pijem iz ćupa teskobe čovečanstva.
Ja jedem crknute ptice,
Pijem med sa trepavica.
Ja hranim sunce, puzim sama.
I dalje imam snage za nadanja.
Nema mostova među nama…
Sve smo ih spalili.
Davim se u rekama sopstvenosti.
Ronim po dubinama mutnim,
Gutam kamenčiće i raščerečene ribe.
Da!
Tu je moje mesto!
Među tim travkama,
Među potopljenim čamcima,
Rđavim i crnim.
Ja spuštam sidro,
Ne krećem više,
Već plutam po površini-
Dok me sunce peče.
Marina Zrnić je rođena 1987. godine. Objavila je zbirku pesama Bledilo života (2004), a u pripremi je i zbirka pripovedaka u izdanju izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada. Pesme su joj objavljivane u zbornicima, između ostalih i u tek štampanom zborniku Junaci urbane bede, u Antologiji pupoljaka i ruža i književnim časopisima. Učestvovala je na književnim konkursima. Student je Filološkog fakulteta u Beogradu.
