luj ferdinan selin

onom koji je udaren u tikvu

Selin je napisao pamflet A l’agité du bocal 1947, nakon što je u Temps modernes pročitao Sartrovu denuncijaciju (kasnije objavljenu u Razmišljanju o jevrejskom pitanju). Poslao ga je Žanu Polanu, koji nije hteo da ga objavi, kao i Alberu Parazu, koji ga je reprodukovao na kraju svoje knjige Le Gala des vaches, gde je prošao neprimećen. Prijatelji su pomogli da se 1948. odštampa izdanje u 200 primeraka (P. Lanauve des Tartas, Paris). Prekucani rukopis sa Selinovom autografskom beleškom nalazi se u fondu Miltona Hindusa u Univerzitetu u Ostinu. Ovaj tekst je prvi put široj javnosti predstavljen 1972, u okviru Svezaka L’Herne.

Ne čitam mnogo, nemam vremena. Mnogo su mi godina pojele gluposti i zatvori! Ali pritiskaju me, preklinju, kinje. Moram, navodno, po svaku cenu da pročitam nekakav članak, Portret antisemite, koji je napisao Žan-Batist¹ Sartr (Temps modernes, decembar 1945). Prelistavam taj ^{1. Jean Baptiste – Jovan Krstitelj.. ↩} poduži sastav, letimično, nije da je loše, a nije ni da ne valja, pre bi se reklo da je ništavan, da je pastiš... vežba podražavanja... Mali ŽBS pročitao je Zanesenjaka (Etourdi) i Ljubitelja lala, itd. Biće da je toliko pao na te romane da ne može da se iskobelja... Još je taj ŽBS u gimnaziji! još je na pastišima, na vežbama podražavanja... Još podražava Selina, takođe... ali i mnoge druge... „Kurve“, itd... „Zamenjene glave“... „Maja“... Ništa strašno, razume se. Izvestan broj tih „Podražavalaca“ vuče mi se za repom... Šta ja tu mogu? Dosadne, mrske, upuvane izdajice, pola pijavice, pola pantljičare, ne služe mi na čast, nikad o njima ne govorim, to je to. Moje potomstvo u senci. Pristojnost! O! Ne želim da naudim Sartriću! S obzirom gde se našao, sudbina se prema njemu okrutno ponela! Pošto je reč o sastavu, dao bih mu sedmicu od dvadeset i o tome ne bih više ni reda... Ali, gle, na strani 462, malo govance se usudilo da prozove mene! Okužena istrulela trtica! I šta se drznuo da napiše? „Selin je podržavao socijalističke teze nacista zato što je bio plaćen.“ Doslovce. Alo, bre! Znači, tako je pisao taj balegarčić dok sam ja ležao u zatvoru, očekujući vešala. Kurvice jedna namazana govnima, našla si meni da izađeš iz čmara da bi me napolju ugovnala! Anus Kain fuj. To bi ti? Da me ubiju! Nego šta! Ovde! Ma ima da te ugazim! Jašta!... Na fotografiji, njegove ogromne oči... pipak... balava sisaljka... ma pljunuta pantljičara! Šta sve taj monstrum neće izmisliti samo da me streljaju! Samo što mi se ispilio iz kake, denuncira me! A preko svega toga, na strani 451 se osmelio da nas upozori: „Čovek koji smatra da je prirodno prokazivati ljude ne može imati našu koncepciju časti, on čak ni one kojima čini dobro ne vidi našim očima, njegova širokogrudost i blagost nisu nalik našoj blagosti, našoj širokogrudosti, ne možemo utvrditi gde je strast.“