BOŽIdar šujica

iz poeme izlaz



(36)



Ako tražim nepoznato rezbareći srdžbu samca
Na zajedničku kuću uvek mislim čežnjivo
Zidova neopipljivih i nevidljivih bez katanca
Da peva skupa sa mnom sve što je živo

Nenaviknut pristanku saginjanju jaslama
Nikad sapet na poravnanim tasovima
Neizvagan sitošću nikad među sitima
Ustima u uvom pomešan među satovima

Što gone trnovite zvezde u oči astrologa
O biti spreman na muke odvažnika to da je
Važnije od života naučih i više od toga
Da puzavac baš rado pas postaje

Moje mora da bude kopano duboko U ćutnji
Pesme moje ne cenzurišite sebe! Govorim sebi
Ni jedna slika nije ista u snovima i slutnji
Budite ko brazde na okeanu a ne po bari ogrebi

Bacimo na tavane himne kao da su
Polomljeni kišobrani Možda će za tek rođene
Biti nešto više nego za nas u ovom času
Znam nečije će ustalasane ruke u luk svođene

Poneti i moje reči i u njima nerđajući čelik
I izgradiće prostranije za uzlet podloge
I uzdignuti um ka veštinama za nacrt velik
I neće puniti prošlost uskličnicima ko bocama izloge

Životu svu brigu! Kroz kišu besramnu i golišavu
Nek iscuri nebo zelene cevi su jemstvo
Kretanje i trenutak! Uhvatimo ga! Uhvatimo javu
Kad seme za setvu očekuje svoje sinovljevstvo



(40)


Šta sam nazivao Jugoslavijom
Držalo je moj um u himni
Plivao sam u očaju i ne gledao
Video sam je na putu ka smrti
Spuštao je talas njen kovčeg
Na dnu kotrljale su se svete reči
U pari gore rasprskavale su se
Grudi bubnjeva zovući junake
Bolne generacije ne oklevajući
Stavile su glavu
U šuplje drvo od stida


(46)


Ko broji grobove ko ih otvara
Taj ne može više da ih zatvori
Ko je ubijao za vlast
Taj je neće ispustiti iz ruku

Vek nalazi kukavni mir
U ruci drži veliku žar-pečurku
Vrelinu čini gozba koja
Sebe opravdava unapred


(48)


Snimaj to lice rešetku
Lepotana Krvoproliće
To je očenaš orijaški tim
Rob plamena stih cisterne

Snimaj mreže ribokrilnih
Božanstava i nadahnuće izdaje
Nije fotografija Nije nostalgija
Što traje To je biti živ


(49)


Tanka je opna civilizacije
Sve stvari su za sažaljenje
Pesnici na samom dnu strasti
Potpisuju što ostaje
Što nestaje potpisuje njih


(55)


Vi što učite da vladate
Ne predskazujte preda mnom
Prisnost sa tiranima

Moji su stihovi tamo
Gde je brodolom


(65)


Ulicom Sveti Martin prolaze opatice
I ja se za njima okrećem
Hrist je proleće

Ko vodi ne postavlja spas
Blizu smo
Ne budi sama
Poput kutije

Metro je pun
Tamne zavodljivosti
Ti si jedina putnica
A svi mi stanice


(77)


Čamio sam u samici
Sa snovima i besnim duhom
Uzvišene negacije
GU-GU-GU rastezala je gugutka
Odjekivala je njena tuga nada mnom
Plahoviti jul oblikovao je
Ubilački sjaj u očima
Vilini konjici usamljeni su
Leteli nad močvarom
U Homerovoj armiji smrti novorođenčasd
Plakala su širom sveta na isti način
I vlati trave radosno na vetru
Povijale su se u ritmu kojim
Kucaju srca na dalekim zvezdama

Jedino njih nije stid
Što su srećni


O autoruBOŽIDAR šujica

(1936) objavio je knjige poezije:
Prestupna noć (1961),
Vreme i temelji (1965),
Srdžba (1973),
Ura, Uran (1975, 1981),
Kanjon (1979),
Izgledi za sutra (1984),
Kičma (1984),
Ivice, ožiljci (1991),
Dvostruki san (1999) i
Krv dragog kamena (2009).
Dva izbora poezije: Izabrane i nove pesme (1995, 1996, izbor Zlatko Krasni) i Najlepše pesme Božidara Šujice (2003, izbor Goran Babić).
Dve knjige izabranih pesama na francuskom i engleskom.
Živi u Beogradu.